Sunday, 30 December 2012

Smiren um


 
Ukoliko umirite um, tada će se sve oko vas takođe smiriti. Posvetite makar malo vremena umirivanju uma. Dovoljno ste se bavili velikim brojem nepotrebnih stvari. Vreme i energija su od neprocenjive vrednosti, a milioni ljudi su ih protraćili na toliko nepotrebnih stvari. Ukoliko, umesto toga, svakog dana posvetite pet ili deset minuta umirivanju uma putem meditacije, gotovo da mogu garantovati da će iz toga proizaći nešto dobro.
 
XVII Karmapa Trinli Taje Dorđe
http://www.tricycle.com/interview/diamond-resolve

Saturday, 22 December 2012

Prosvetljenje

 
Žudnja za srećom bolest je vezanosti; možemo biti srećni samo kada smo oslobođeni žudnje. Ostvarenje se ne postiže tako što mu težimo; nastaje spontano kada boravimo u prirodnom stanju, ne težeći ničemu. Prema tome, ostanite u prirodnom stanju, ne pokušavajući da postignete ništa, bez koncepata!
 
Iako se naziv prosvetljenje koristi za pravu prirodu, to ne znači da prosvetljenje postoji kao nešto konkretno. Ako neko misli drugačije, neka nastavi da traga za prosvetljenjem izvan dimenzije osnovne stvarnosti. Međutim, neće pronaći baš ništa. Dakle, umesto da stremimo prosvetljenju, potrebno je da razumemo prirodu uma izvan aktivnosti. Dok ispitujemo um ne nalazimo ništa, ali istovremeno postoji jasnoća koja je uvek prisutna. Ona se ne manifestuje kao nešto konkretno, ali njena je suština sveprožimajuća. Na taj način se ispoljava njena priroda.
 
Namkai Norbu Rinpoče, Vrhovni izvor
 
 

Saturday, 24 November 2012

Neka svi budu srećni

 
Neka sva bića, gde god da su,
izmučena patnjom tela i uma,
uplove u okean sreće i radosti
na temelju mojih zasluga.

Neka ni jedno biće ne ispašta,
ne počini zlo i nikada ne oboli.
Neka niko ne bude zastrašen niti potcenjen,
uma potištenog depresijom.

Neka slepi ugledaju oblike,
gluvi neka čuju zvuke.
Neka iscrpljenima teškim radom
bude podaren oporavak i odmor.

Neka nagi pronađu odeću,
a gladni dođu do hrane.
Neka žedni otkriju vodu
i izvrsna pića.

Neka siromašni steknu bogatstvo,
ispijene od tuge neka obasja radost.
Neka bespomoćni pronađu nadu,
stalnu sreću i blagostanje.

Neka u pravo vreme bude kiše
bogate žetve.
Neka svi lekovi budu delotvorni
a plemenite molitve neka urode plodom.

Neka svi koji su nemoćni i bolesni
brzo se otarase svoga bola.
Kakve god bolesti da postoje na svetu,
neka sve budu iskorenjene, jednom za svagda.

Neka svi koji drhte od straha pronađu spokoj,
a okovani neka osvoje slobodu.
Neka nemoćni steknu snagu
i neka ljudi misle kako da pomognu jedni drugima.
 
Molitva za posvetu zasluga, Šantideva (preradio XIV Dalaj lama)
 

Friday, 5 October 2012

Utočište u svim tradicijama

 
Kada uzmemo utočište u tri dragulja, da li to znači da smo uzeli utočište u svim budističkim tradicijama?
 
Da, jer bez obzira na koji način podelimo različita učenja budizma – da li u pogledu njihove prirode na hinajanu i mahajanu, ili prema njihovom poreklu na ona iz jugoistočne Azije, sa Tibeta, iz Kine ili Japana – svi oblici budizma iznikli su iz istog korena, a to su učenja koja je dao sam Buda. Bez obzira koji oblik budizma sledimo, tri dragulja su tri osnovna principa u koje imamo poverenja. Kao što je ranije objašnjeno, to su Buda, veliki učitelj koji nam je pokazao put ka oslobođenju; darma, učenja koja nam je dao objašnjavajući kako da sledimo stazu ka oslobođenju; i sanga, muškarci i žene koji su pre nas krenuli duhovnom stazom i mogu nam pomoći u praktikovanju darme. Kada uzmete utočište, i tako formalno postanete budisti, time se niste zatvorili u granice jedne tradicije. Uzimanjem utočišta u tri dragulja postajete sledbenici samog Bude. Ovo je zaista važna stvar, koju moramo dobro da shvatimo, kako se ne bismo ograničili pretpostavkom da je jedna, određena budistička tradicija, bolja od svih ostalih. Sve budističke tradicije na svetu potiču od Budinih izvornih učenja, i sve su podjednako vredne. Iako je neophodno da prevashodno izučavamo i upražnjavamo jednu tradiciju, sama činjenica da je uzimanje utočišta zajedničko svim ovim različitim tradicijama, znači da bi trebalo da se osećamo delom veće sange, zajednice koju čine svi budisti. To će nam doneti potrebnu širinu i otvorenost koji su od suštinskog značaja za istinski duhovni rast, koji nema ničeg zajedničkog sa pristrasnošću, netrpeljivošću, ili osećanjem superiornosti.
 
Lama Đampa Taje, Put tibetanskog budizma
 

Monday, 17 September 2012

Kako preobraziti bolest i druge okolnosti


Namo guru!
 
Ukoliko ova nestvarna tvorevina od tela, koju, poput drugih, i ja posedujem,
oboli, neka bude tako! Radovaću se bolesti!
Jer, ona će istrošiti moje loše karme iz pradavnih vremena,
a, na kraju krajeva, mnogi vidovi upražnjavanja darme,
imaju za cilj pročišćenje dveju prepreka.
 
Ukoliko sam zdrav, neka bude tako! Radovaću se odsustvu bolesti!
Kada se telo i um osećaju dobro i ugodno,
 može se razviti i ojačati upražnjavanje vrline,
a, na kraju krajeva, ovom ljudskom životu dajemo smisao,
upravo tako što telo, govor i um posvećujemo vrlim postupcima.
 
Ukoliko sam suočen sa siromaštvom, neka bude tako! Radovaću se odsustvu imetka!
Jer, neću imati ništa što bih morao da štitim, i ništa neću moći da izgubim.
Kakvih god svađa i sukoba da ima,
svi nastaju iz želje za bogatstvom i dobitkom - u to nema sumnje!
 
Ukoliko se obogatim, neka bude tako! Radovaću se izobilju!
Ako uspem da uvećam zalihe svojih zasluga, to će biti dovoljno.
Jer, kakve kog dobrobiti i radosti da ima, sada i ubuduće,
sva nastaje iz zasluga koje sam sakupio - u to nema sumnje!
 
Ukoliko moram uskoro umreti, neka bude tako! Radovaću se smrti!
Ne dopuštajući da se umešaju nepovoljne okolnosti,
i podržan ispravnim sklonostima koje sam razvio,
sigurno ću krenuti pravim, nepogrešivim putem!
 
Ukoliko poživim dugo, neka bude tako! Radovaću se postojanju!
Ako je iznikla klica istinskog iskustva,
i sve dok ne usahnu sunce i kiša učenja,
ako se neguje tokom dužeg vremena, sigurno će dati ploda!
 
Prema tome, šta god da se desi, uvek budimo radosni!
 
Odgovarajući na pitanje učenog sakjapa lame,
koji se raspitivao šta činiti u slučaju bolesti i ostalog,
ja, monah Togme, koji pripoveda o darmi,
objasnih ove načine za uvođenje bolesti i drugih okolnosti na duhovni put.
Sarva mangalam!
 
Gjalse Togme Zangpo (1297. - 1371.)
 

Sunday, 16 September 2012

Različite oblasti Tibeta

 
Kada se budizam raširio po Tibetu, razvilo se nekoliko različitih tradicija. To se dogodilo zato što bi najpre neki prevodilac otputovao u Indiju, primio određeno učenje, a zatim ga doneo na Tibet i preneo drugima. Međutim, prevodioci su živeli u različitim oblastima Tibeta, pa se zato učenje jednog od njih raširilo ovde, drugog onde, i tako se pojavilo mnogo različitih učenja. Tako su se pojavile različite tradicije na Tibetu.
 
Trangu Rinpoče, Jasna svesnost
 

Saturday, 15 September 2012

Automatska radost i tuga



Razumevanje međuzavisnosti omogućava nam veliku mentalnu otvorenost. Uopšteno govoreći, umesto da shvatimo kako sve što doživljavamo proizlazi iz složene mreže uzroka, mi smo skloni da radost ili patnju pripišemo jednom, pojedinačnom uzroku. Kada bi to bilo tako, čim dođemo u dodir sa onim što smatramo dobrim automatski bismo postali srećni, i obratno, u slučaju loših stvari postali bismo neizbežno tužni. Bilo bi lako identifikovati uzroke sreće i patnje i pozabaviti se njima. Sve bi bilo veoma jednostavno, i postojao bi valjan razlog za našu ljutnju i vezanost. Sa druge strane, kada uzmemo u obzir da sve što doživljavamo nastaje iz složenog spleta uzroka i okolnosti, tada otkrivamo da ne postoji jedna, jedinstvena stvar koju bismo mogli da želimo ili ne želimo, i tako se teže pojavljuju uznemirenja kao što su vezanost i ljutnja. Na ovaj način, razumevanje međuzavisnosti čini naše umove opuštenijim i otvorenijim.

Dalaj lama, Bljesak munje u mračnoj noći

Saturday, 8 September 2012

Suština darme


Šta je prava suština darme? To nije samo poznavanje različitih tradicija; podela na tradicije je sekundarna. U samoj suštini svih tradicija - svih tradicija koje slede darmička učenja, Budina učenja - razlike nema. Postoje različite tradicije Budinih učenja. One postoje zato što ljudi imaju različite sposobnosti i shvatanja. Čak i ukoliko samo jedan učitelj održi predavanje, nakon toga će deset učenika imati deset različitih ideja i deset različitih načina razumevanja. Možda neće svih deset učenika stvoriti deset različitih škola, ali neke će se ipak pojaviti. Neko ko je aktivniji stvoriće školu ili tradiciju, i tako nastaju brojne različite tradicije. Međutim, suština mora biti ista. 

To ne znači da bi trebalo uvećavati broj tradicija - zapravo, trebalo bi postupati obratno. Možemo pokušati da shvatimo suštinu onoga čemu je Buda učio, zašto je podučavao, i kakvu ćemo korist imati od primene učenja. Mislim da je ovo zaista veoma, veoma važno.

Čogjal Namkai Norbu, Suština darme

Saturday, 25 August 2012

Vera i razum

  

Možemo da ispitamo bilo koju filozofsku, religijsku ili duhovnu tradiciju kako bismo uvideli koju ulogu daje putu vere, a koju putu rasuđivanja. U tradiciji gde je put vere najvažniji, praktikant najpre veruje u autentičnost njenog eksponenta ili učitelja. Kao rezultat vere u učitelja, rađa se poverenje u njegove reči. U takvim tradicijama učitelj je najvažniji.

Nasuprot tome, u tradiciji koja naglašava put rasuđivanja, sama učenja važnija su od bilo kog pojedinačnog učitelja. Osobe koje slede ovu stazu koriste sopstvenu inteligenciju kako bi ispitali učiteljeva objašnjenja. Tokom ispitivanja, postavljamo sebi pitanje: "Da li ova učenja zaista deluju kao protivotrov mojoj patnji? Da li ublažavaju uznemiravajuća osećanja koja doživljavam? Da li mi pomažu da raščistim svoju konfuziju?" Ukoliko ispitamo učenja na inteligentan način i dobijemo potvrdan odgovor na ova pitanja, tada ćemo imati poverenja u učenja, i imaćemo visoko mišljenje o njihovom eksponentu. Prema tome, sticanje poverenja u učenja (i, kao rezultat toga, sticanje poverenja u učitelja), predstavlja stazu rasuđivanja.

Kenpo Cultrim Gjamco


Wednesday, 22 August 2012

Svoja i tuđe škole


Prijanjanjem za svoju i kritikovanjem drugih škola
zasigurno ćete protraćiti svoje znanje.
S obzirom da su sva darmička učenja dobra,
oni koji su okovani sektaštvom srozavaju budizam,
a sebe udaljavaju od oslobođenja.

Milarepa, Sto hiljada pesama

Monday, 20 August 2012

Sa-postojanje


Ako ste pesnik, jasno ćete videti oblak koji plovi ovom stranicom papira. Bez oblaka ne bi bilo kiše, bez kiše, drveće ne bi moglo da raste; bez drveća ne bismo mogli da dobijemo papir. Oblak je od suštinskog značaja za postojanje papira. Mogli bismo reći da su oblak i papir u sa-postojanju. Sa-postojanje je reč koje još nema u rečnicima, ali ako kombinujemo prefiks sa i glagol postojati dobijamo nov glagol - sa-postojati.

Ako još dublje pogledamo ovu stranicu papira možemo videti sunce na njoj. Bez sunca šuma ne bi rasla. U stvari, ništa ne može da raste bez sunca. Tako znamo da je sunce i na ovom listu papira. Papir i sunce su u sa-postojanju. Ako nastavimo da gledamo videćemo drvoseču kako seče drvo i nosi ga u drvaru da bi bilo transformisano u papir. Vidimo pšenicu. Znamo da drvoseča ne može da živi bez hleba, zato je pšenica od koje nastaje njegov hleb takođe na ovom listu papira. Na njemu su i drvosečin otac i majka. Ako stvari tako posmatramo, vidimo da ovaj list papira ne može postojati bez svih tih stvari.

Ako pogledamo još dublje, možemo i sebe videti na ovoj stranici papira. To nije teško - kada pogledamo papir, on je deo našeg opažanja. Vaš um je tu kao i moj. Znači, možemo reći da je sve ovde - vreme, prostor, zemlja, kiša, minerali iz tla, sunce, oblak, reka, toplota. Zato ja mislim da reč "sa-postojanje" treba da uđe u rečnike. Postojati znači sa-postojati. Ne možemo samo biti sami za sebe. Treba da sabivstvujemo sa drugim stvarima. Ovaj papir postoji jer sve drugo postoji.

Pretpostavimo da pokušamo da vratimo jedan od elemenata njegovom izvoru. Recimo da vratimo sučev sjaj suncu. Mislite li da bi papir bio mogu? Ne, bez sunčevog sjaja ništa ne može postojati. Ako vratimo drvoseču njegovoj majci, opet nemamo list papira. Činjenica je da je ovaj list papira načinjen samo od "ne-papirnih" elemenata. Ako vratimo ove ne-papirne elemente, kao što su um, drvoseča, sunčev sjaj, itd., njihovim izvorima, neće biti papira. Tako tanušan, papir sadrži sve što postoji u univerzumu.

Tič Nat Han, Mir je svaki korak (prevod: Vera Pavlović)

Sunday, 19 August 2012

Uslovljeno nastajanje


Kada postoji ovo, postoji i ono.
Nastankom ovoga, nastaje i ono.
Kada ne postoji ovo, ne postoji ni ono.
Prestankom ovoga, prestaje i ono.

Buda, Bodhi sutta (Ud. 1.3)

Friday, 10 August 2012

Tendrel


Sve što zavisi od faktora izvan sebe ne postoji inherentno, odnosno samo po sebi. Iz tog razloga je iluzorno, jer je priroda iluzije takva da ne postoji inherentno, sama po sebi. S obzirom da pojavama nedostaje inherentno postojanje, jer nisu nezavisne, to nužno znači da zavise od faktora izvan sebe. Stvari se pojavljuju, ali ne zato što jesu, već zato što nisu!

Primera radi, ove iluzorne pojave nalikuju mesečevom odrazu u vodi. Ne možete videti odraz meseca u vodi, ukoliko mesec nije prisutan na nebu. Usled uzroka i okolnosti koji su izvan njih, stvari se naizgled manifestuju. Ne može se identifikovati ni jedan jedini objekat koji ima nezavisno postojanje, i ne može se pronaći jedan, jedinstveni faktor koji je stvorio bilo koji objekat. Svi ovi složeni fenomeni zasnovani su na mnogim faktorima, i zavise od brojnih okolnosti. Pojave su uvek privremene, kratkotrajne, iz razloga što se ne mogu manifestovati bez prisustva svih neophodnih uzroka i okolnosti. 

U ceremonijama inicijacija vađrajana budizma, ova istina uslovljenog nastajanja često se demonstrira tako što se u određenom trenutku zazvoni zvonom, a zatim se učenici upitaju gde nastaje zvuk zvona. Oni obično odgovaraju da zvuk potiče od zdele zvona, ili od klatna unutar zvona, ili od pokreta učiteljeve ruke. Možda će neki učenici čak reći da zvuk nastaje u njihovim ušima. Zapravo, zvuk zvona nastaje tek kada su svi ovi faktori prisutni zajedno; ni jedan od ovih fakora, sam za sebe, nije dovoljan da bi se stvorio zvuk zvona. 

Čogje Tričen Rinpoče, Rastanak od četiri vezanosti

Sunday, 17 June 2012

Prolaznost nije loša vest


Neki ljudi misle da su budisti pesimisti, jer samo govore o smrti, prolaznosti i starenju. Ali, to nije sasvim tačno. Prolaznost donosi olakšanje! Danas ne posedujem BMW, i upravo zahvaljujući prolaznosti te činjenice mogao bih da ga steknem sutra. Bez prolaznosti, ja sam zarobljen u neposedovanju BMW-a, i nikada ga ne mogu imati. Danas mogu biti u teškoj depresiji, ali, zahvaljujući prolaznosti, već sutra se mogu osećati sjajno. Prolaznost nije nužno loša vest; sve zavisi na koji način je shvatimo. Čak i ako neki huligan danas izgrebe vaš BMW, ili vas izneveri najbolji prijatelj, ukoliko ste svesni prolaznosti, nećete biti previše zabrinuti.

Dzongsar Kjence Rinpoče, Četiri pečata darme


Kula od peska



Kada shvatimo iluzornu prirodu stvarnosti, kada spoznamo snoliki kvalitet života - sveobuhvatnu prolaznost - tada se u nama rađa neki spokoj. To ne znači da ćemo se isključiti iz života. Umesto toga, nećemo ga shvatati preozbiljno; pristupićemo mu sa manje nadanja i strahova. Tada ćemo biti poput odrasle osobe koja se igra sa detetom na plaži. Nećemo patiti kao dete kome voda odnese kulu od peska, ali će se u nama pojaviti saosećanje prema tuđoj patnji.

Čagdud Tulku Rinpoče, Prolaznost

Budizam bez ograničenja



Veliki majstor Kađu škole i zagovornik rimea, Kongtrul Rinpoče, rekao je da mudra osoba ima poverenja u učenja svih budističkih redova, i da oseća ljubav prema darmi koju pronalazi u svakom od njih poput majke koja voli svu svoju decu. Um mudre osobe beskrajan je poput prostora, u kom ima mesta za mnoga učenja, brojne uvide, razne meditacije. Sa druge strane, um sektaškog neznalice ograničen je, stešnjen, i uzan poput male vaze. Takav um teško će se razvijati na putu darme zbog samonametnutih organičenja. Razlika između mudrog budiste i sektaškog budiste ista je kao razlika između beskraja prostora i uskosti vaze.

Dešung Rinpoče, Budizam bez sektašenja

Wednesday, 23 May 2012

Pomažući drugima, pomažeš meni


Pomažući drugima, pomažeš meni;
Povređujući druge, povređuješ mene.
Baš kao što se majka raduje kada neko pomogne njenom detetu,
tako je i moje srce puno kada neko učini dobro bilo kom biću.
Baš kao što je majka nesrećna kada neko povredi njeno dete,
tako je i moje srce ranjeno kada neko naudi bilo kom biću.

Buda

Sunday, 13 May 2012

Saosećanje


Uveče, kada zalazi sunce,
izađi napolje i sedi,
dok te miluje lagani povetarac
koji njiše grane i lišće.
Ne pokušavaj da učiniš nešto posebno.
Jednostavno, dopusti sebi da budeš prisutan,
veoma otvoren duboko iznutra,
ne vezujući se ni za šta na svetu.
Ne vraćaj ništa iz prošlosti, iz sećanja.
Ne pravi planove šta će se desiti u budućnosti.
Ne vezuj se ni za šta u sadašnjosti.
Ničemu što opažaš ne pridaj preveliki značaj.
Samo dopusti doživljaju da se razvija, sasvim slobodno,
tako da tvoje prazno, otvoreno srce
prožme nežnost istinskog saosećanja.

Coknji Rinpoče, Bezbrižna dostojanstvenost

Monday, 16 April 2012

Sadašnjost II



Stojeći po strani, devata se obratila Blaženom sledećim rečima:

„Žive u divljini,
borave u miru, i bez poroka,
jedu samo jednom dnevno:
zašto su njihova lica tako blistava i smirena?“

Buda:

„Ne žale za prošlošću,
ne čeznu za budućnošću,
žive u sadašnjosti.
Zato su njihova lica tako blistava i smirena.
Žudeći za budućnošću,
žaleći za prošlošću,
neznalice venu
poput pokošene zelene trske“.

Buda, SN 1.10 Aranna sutta

Saturday, 31 March 2012

Sadašnjost


Ono što nam skreće pažnju i uznemirava um može biti u vezi sa prošlošću, sadašnjošću ili budućnošću. Zapravo, uglavnom nas zaokupljaju prošlost i budućnost, i stvaraju nam najviše patnje.

Prošlost može biti jučerašnji dan, prethodni mesec, prošla godina ili neko davno prošlo vreme. Najčešće smo preokupirani onom prošlošću koju nismo dobro proživeli, u kojoj smo bili neuspešni, u kojoj su nam se dešavale loše stvari, i u kojoj smo pravili greške. Vraćamo se ovoj bolnoj prošlosti, i iznova patimo, bez razloga. Uzmimo kao primer neku našu grešku. Bez obzira da li smo je napravili juče, prošlog meseca ili prethodne godine, ona je već načinjena i više je ništa ne može opozvati ili sprečiti. Sa njom je završeno. Ukoliko vraćamo misli na ovu grešku, stalno o njoj razmišljamo i patimo zbog nje, time samo stvaramo nepotrebnu patnju. Greška, ili situacija u kojoj smo se nalazili, prošla je i više ne postoji. Ukoliko bismo stalnim razmišljanjem o njoj, iznova i iznova, mogli da izbrišemo grešku, sprečimo njen nastanak, ili učinimo da se događaj nikada nije odigrao, tada bi bilo neke koristi od vraćanja kazaljki unazad. Ali, to nije tako. Ne možemo izmeniti prošlost. Ostavimo je onda na miru! Svojim mislima stvaramo nepotrebnu patnju u vezi događaja koji više ne postoje.

Još brojnije od misli o prošlosti, i sa mnogo više prateće patnje, jesu misli o budućnosti. Možemo se nalaziti u okolnostima gde nam je pri ruci sve što nam treba, i gde nema ničega što bi nam moglo izazvati patnju. Međutim, u ovoj, naizgled srećnoj situaciji, možemo početi da se brinemo o svim mogućim budućim problemima. "Da li ću uvek uživati u ovakvoj udobnosti, da li ću naići na teškoće u svom poslu, da li ću biti u stanju da ga zadržim?", i tako dalje. Usled toga, mi ne uživamo u miru sadašnjeg trenutka, već ga menjamo za patnju u vezi situacije koja ne postoji. Najveći deo naše patnje potiče od našeg razmišljanja o budućnosti. Naše nestvarne misli zaista su čudnovata pojava! Budućnost, za sada, uopšte ne postoji, ali mi se okrećemo ka njoj, kako bismo patili. Pored toga, iako nam budućnost nudi dve mogućnosti - povoljnu i nepovoljnu - mi skoro uvek biramo ovu drugu. Posmatranje sa pozitivne strane je kada mislimo na ovaj način: "Što se tiče mog posla, kuće, rada, i tome slično, verujem da će se stvari odvijati onako kako treba, verujem da će sve biti u redu". Ali, retko razmišljamo na taj način. Umesto toga, razmišljamo na sledeći način: "Neću uspeti. To se neće ostvariti. Ne verujem da će to biti moguće". Dakle, najveći deo naše patnje uzrokovan je našim razmišljanjem o budućnosti.

Ukoliko pogledamo sadašnji trenutak, ne osvrćući se na prošlost ili budućnost, uopšteno govoreći mi ne doživljavamo nikavu patnju.

Dok meditiramo, nikada ne bismo smeli da damo punu slobodu mislima o prošlosti ili budućnosti. Zapravo, meditacija nam neće biti teška, ukoliko smo dobro razumeli metod. Ne sledimo misli koje se bave prošlošću ili budućnošću. Opuštamo um, i ostavljamo ga upravo onakvim kakav jeste u sadašnjem trenutku. Tada je sve veoma lako! Kada opustimo um u sadašnjosti, tada nema patnje. Meditacija bi uvek trebalo da bude takva - ne sledimo misli o prošlosti ili budućnosti - i ostavljamo um u sadašnjem trenutku, opušten i bez vezanosti.

Bokar Rinpoče, Saveti za početnike u meditaciji

Sunday, 25 March 2012

Posmatraj onoga ko posmatra


Posmatraj ovu fotografiju,
a zatim posmatraj svoj um.
Posmatraj onoga ko posmatra.
Ako ga uočiš, niko ti neće biti ravan.

Duđom Rinpoče


Sunday, 11 March 2012

Pogledati u sebe


Nismo u pravu ako mislimo da je teško spoznati apsolutnu istinu. Meditacija na prirodu uma zapravo je veoma jednostavna, jer ne moramo nigde da odemo da bismo pronašli ovu prirodu. Ne moramo da uradimo ništa kako bismo je stvorili; ne moramo da uložimo nikakav napor da bismo je našli. Sasvim je dovoljno da sednemo, da dopustimo našem umu da se opusti u samom sebi, i da direktno pogledamo u ono što misli da je teško pronaći prirodu uma. U tom trenu, otkrićemo je neposredno, jer nam je veoma blizu i uvek dostupna.

Besmisleno je brinuti se da nećemo uspeti da otkrijemo prirodu uma, jer je ona već prisutna u nama. Dovoljno je da pogledamo u sebe. Kada naš um usmeri svoj pogled ka samom sebi, on pronalazi sebe i shvata da tragalac i ono za čime se traga nisu dve različite stvari.

Gendun Rinpoče, Suštinski saveti majstora mahamudre 
 

Saturday, 25 February 2012

Prirodni, veliki mir

  
Odmorite u prirodnom, velikom miru, ovaj iscrpljeni um,
bespomoćno tučen karmom i neurotičnim mislima,
koje tutnje poput neprestane bure talasa
u beskrajnom okeanu samsare.
Odmorite se u prirodnom, velikom miru.

Njošul Kenpo Rinpoče