Friday, 20 January 2012

Svako živi u sopstvenoj stvarnosti


Naš doživljaj objekta kao privlačnog ili neprivlačnog ne nalazi se u samom objektu, već u načinu na koji ga percipiramo. Nema nikakvog inherentnog kvaliteta u lepom objektu koji bi umu mogao da koristi, niti bilo čega u ružnom objektu što bi umu moglo da naškodi. Ukoliko bi sva ljudska bića nestala, pojavni svet ne bi nužno nestao zajedno sa njima, ali svet kakvim ga percipiraju ljudi više ne bi imao nikakvo uporište za svoje postojanje. Svetovi, kakvim ih doživljavaju druge vrste bića, nastavili bi da postoje, za njih. U jednoj sutri je zapisano: „Za njenog ljubavnika, lepa žena je pravi užitak, za asketu je nešto što ometa pažnju, a za tigra je ukusan obrok“.

Iako ih izazivaju objekti, naše percepcije su, ipak, stvorene u našem umu. Kada ugledamo planinu, prva slika koja dolazi ka nama je čista, nepatvorena percepcija. Ali, već u narednom trenutku, neki ljudi će pomisliti: „Uh, ta planina izgleda opasno i negostoljubivo“, dok će drugi možda pomisliti: „To bi bilo dobro mesto za meditaciju u povučenosti“. Zatim bi usledile brojne druge misli. 

Kada bi objekti bili definisani sami od sebe, i kada bi posedovali unutrašnje kvalitete koji su nezavisni od subjekta koji ih posmatra, tada bi ih svi percipirali na istovetan način.

Matje Rikar



No comments:

Post a Comment