Saturday, 31 March 2012

Sadašnjost


Ono što nam skreće pažnju i uznemirava um može biti u vezi sa prošlošću, sadašnjošću ili budućnošću. Zapravo, uglavnom nas zaokupljaju prošlost i budućnost, i stvaraju nam najviše patnje.

Prošlost može biti jučerašnji dan, prethodni mesec, prošla godina ili neko davno prošlo vreme. Najčešće smo preokupirani onom prošlošću koju nismo dobro proživeli, u kojoj smo bili neuspešni, u kojoj su nam se dešavale loše stvari, i u kojoj smo pravili greške. Vraćamo se ovoj bolnoj prošlosti, i iznova patimo, bez razloga. Uzmimo kao primer neku našu grešku. Bez obzira da li smo je napravili juče, prošlog meseca ili prethodne godine, ona je već načinjena i više je ništa ne može opozvati ili sprečiti. Sa njom je završeno. Ukoliko vraćamo misli na ovu grešku, stalno o njoj razmišljamo i patimo zbog nje, time samo stvaramo nepotrebnu patnju. Greška, ili situacija u kojoj smo se nalazili, prošla je i više ne postoji. Ukoliko bismo stalnim razmišljanjem o njoj, iznova i iznova, mogli da izbrišemo grešku, sprečimo njen nastanak, ili učinimo da se događaj nikada nije odigrao, tada bi bilo neke koristi od vraćanja kazaljki unazad. Ali, to nije tako. Ne možemo izmeniti prošlost. Ostavimo je onda na miru! Svojim mislima stvaramo nepotrebnu patnju u vezi događaja koji više ne postoje.

Još brojnije od misli o prošlosti, i sa mnogo više prateće patnje, jesu misli o budućnosti. Možemo se nalaziti u okolnostima gde nam je pri ruci sve što nam treba, i gde nema ničega što bi nam moglo izazvati patnju. Međutim, u ovoj, naizgled srećnoj situaciji, možemo početi da se brinemo o svim mogućim budućim problemima. "Da li ću uvek uživati u ovakvoj udobnosti, da li ću naići na teškoće u svom poslu, da li ću biti u stanju da ga zadržim?", i tako dalje. Usled toga, mi ne uživamo u miru sadašnjeg trenutka, već ga menjamo za patnju u vezi situacije koja ne postoji. Najveći deo naše patnje potiče od našeg razmišljanja o budućnosti. Naše nestvarne misli zaista su čudnovata pojava! Budućnost, za sada, uopšte ne postoji, ali mi se okrećemo ka njoj, kako bismo patili. Pored toga, iako nam budućnost nudi dve mogućnosti - povoljnu i nepovoljnu - mi skoro uvek biramo ovu drugu. Posmatranje sa pozitivne strane je kada mislimo na ovaj način: "Što se tiče mog posla, kuće, rada, i tome slično, verujem da će se stvari odvijati onako kako treba, verujem da će sve biti u redu". Ali, retko razmišljamo na taj način. Umesto toga, razmišljamo na sledeći način: "Neću uspeti. To se neće ostvariti. Ne verujem da će to biti moguće". Dakle, najveći deo naše patnje uzrokovan je našim razmišljanjem o budućnosti.

Ukoliko pogledamo sadašnji trenutak, ne osvrćući se na prošlost ili budućnost, uopšteno govoreći mi ne doživljavamo nikavu patnju.

Dok meditiramo, nikada ne bismo smeli da damo punu slobodu mislima o prošlosti ili budućnosti. Zapravo, meditacija nam neće biti teška, ukoliko smo dobro razumeli metod. Ne sledimo misli koje se bave prošlošću ili budućnošću. Opuštamo um, i ostavljamo ga upravo onakvim kakav jeste u sadašnjem trenutku. Tada je sve veoma lako! Kada opustimo um u sadašnjosti, tada nema patnje. Meditacija bi uvek trebalo da bude takva - ne sledimo misli o prošlosti ili budućnosti - i ostavljamo um u sadašnjem trenutku, opušten i bez vezanosti.

Bokar Rinpoče, Saveti za početnike u meditaciji

Sunday, 25 March 2012

Posmatraj onoga ko posmatra


Posmatraj ovu fotografiju,
a zatim posmatraj svoj um.
Posmatraj onoga ko posmatra.
Ako ga uočiš, niko ti neće biti ravan.

Duđom Rinpoče


Sunday, 11 March 2012

Pogledati u sebe


Nismo u pravu ako mislimo da je teško spoznati apsolutnu istinu. Meditacija na prirodu uma zapravo je veoma jednostavna, jer ne moramo nigde da odemo da bismo pronašli ovu prirodu. Ne moramo da uradimo ništa kako bismo je stvorili; ne moramo da uložimo nikakav napor da bismo je našli. Sasvim je dovoljno da sednemo, da dopustimo našem umu da se opusti u samom sebi, i da direktno pogledamo u ono što misli da je teško pronaći prirodu uma. U tom trenu, otkrićemo je neposredno, jer nam je veoma blizu i uvek dostupna.

Besmisleno je brinuti se da nećemo uspeti da otkrijemo prirodu uma, jer je ona već prisutna u nama. Dovoljno je da pogledamo u sebe. Kada naš um usmeri svoj pogled ka samom sebi, on pronalazi sebe i shvata da tragalac i ono za čime se traga nisu dve različite stvari.

Gendun Rinpoče, Suštinski saveti majstora mahamudre