Saturday, 25 August 2012

Vera i razum

  

Možemo da ispitamo bilo koju filozofsku, religijsku ili duhovnu tradiciju kako bismo uvideli koju ulogu daje putu vere, a koju putu rasuđivanja. U tradiciji gde je put vere najvažniji, praktikant najpre veruje u autentičnost njenog eksponenta ili učitelja. Kao rezultat vere u učitelja, rađa se poverenje u njegove reči. U takvim tradicijama učitelj je najvažniji.

Nasuprot tome, u tradiciji koja naglašava put rasuđivanja, sama učenja važnija su od bilo kog pojedinačnog učitelja. Osobe koje slede ovu stazu koriste sopstvenu inteligenciju kako bi ispitali učiteljeva objašnjenja. Tokom ispitivanja, postavljamo sebi pitanje: "Da li ova učenja zaista deluju kao protivotrov mojoj patnji? Da li ublažavaju uznemiravajuća osećanja koja doživljavam? Da li mi pomažu da raščistim svoju konfuziju?" Ukoliko ispitamo učenja na inteligentan način i dobijemo potvrdan odgovor na ova pitanja, tada ćemo imati poverenja u učenja, i imaćemo visoko mišljenje o njihovom eksponentu. Prema tome, sticanje poverenja u učenja (i, kao rezultat toga, sticanje poverenja u učitelja), predstavlja stazu rasuđivanja.

Kenpo Cultrim Gjamco


Wednesday, 22 August 2012

Svoja i tuđe škole


Prijanjanjem za svoju i kritikovanjem drugih škola
zasigurno ćete protraćiti svoje znanje.
S obzirom da su sva darmička učenja dobra,
oni koji su okovani sektaštvom srozavaju budizam,
a sebe udaljavaju od oslobođenja.

Milarepa, Sto hiljada pesama

Monday, 20 August 2012

Sa-postojanje


Ako ste pesnik, jasno ćete videti oblak koji plovi ovom stranicom papira. Bez oblaka ne bi bilo kiše, bez kiše, drveće ne bi moglo da raste; bez drveća ne bismo mogli da dobijemo papir. Oblak je od suštinskog značaja za postojanje papira. Mogli bismo reći da su oblak i papir u sa-postojanju. Sa-postojanje je reč koje još nema u rečnicima, ali ako kombinujemo prefiks sa i glagol postojati dobijamo nov glagol - sa-postojati.

Ako još dublje pogledamo ovu stranicu papira možemo videti sunce na njoj. Bez sunca šuma ne bi rasla. U stvari, ništa ne može da raste bez sunca. Tako znamo da je sunce i na ovom listu papira. Papir i sunce su u sa-postojanju. Ako nastavimo da gledamo videćemo drvoseču kako seče drvo i nosi ga u drvaru da bi bilo transformisano u papir. Vidimo pšenicu. Znamo da drvoseča ne može da živi bez hleba, zato je pšenica od koje nastaje njegov hleb takođe na ovom listu papira. Na njemu su i drvosečin otac i majka. Ako stvari tako posmatramo, vidimo da ovaj list papira ne može postojati bez svih tih stvari.

Ako pogledamo još dublje, možemo i sebe videti na ovoj stranici papira. To nije teško - kada pogledamo papir, on je deo našeg opažanja. Vaš um je tu kao i moj. Znači, možemo reći da je sve ovde - vreme, prostor, zemlja, kiša, minerali iz tla, sunce, oblak, reka, toplota. Zato ja mislim da reč "sa-postojanje" treba da uđe u rečnike. Postojati znači sa-postojati. Ne možemo samo biti sami za sebe. Treba da sabivstvujemo sa drugim stvarima. Ovaj papir postoji jer sve drugo postoji.

Pretpostavimo da pokušamo da vratimo jedan od elemenata njegovom izvoru. Recimo da vratimo sučev sjaj suncu. Mislite li da bi papir bio mogu? Ne, bez sunčevog sjaja ništa ne može postojati. Ako vratimo drvoseču njegovoj majci, opet nemamo list papira. Činjenica je da je ovaj list papira načinjen samo od "ne-papirnih" elemenata. Ako vratimo ove ne-papirne elemente, kao što su um, drvoseča, sunčev sjaj, itd., njihovim izvorima, neće biti papira. Tako tanušan, papir sadrži sve što postoji u univerzumu.

Tič Nat Han, Mir je svaki korak (prevod: Vera Pavlović)

Sunday, 19 August 2012

Uslovljeno nastajanje


Kada postoji ovo, postoji i ono.
Nastankom ovoga, nastaje i ono.
Kada ne postoji ovo, ne postoji ni ono.
Prestankom ovoga, prestaje i ono.

Buda, Bodhi sutta (Ud. 1.3)

Friday, 10 August 2012

Tendrel


Sve što zavisi od faktora izvan sebe ne postoji inherentno, odnosno samo po sebi. Iz tog razloga je iluzorno, jer je priroda iluzije takva da ne postoji inherentno, sama po sebi. S obzirom da pojavama nedostaje inherentno postojanje, jer nisu nezavisne, to nužno znači da zavise od faktora izvan sebe. Stvari se pojavljuju, ali ne zato što jesu, već zato što nisu!

Primera radi, ove iluzorne pojave nalikuju mesečevom odrazu u vodi. Ne možete videti odraz meseca u vodi, ukoliko mesec nije prisutan na nebu. Usled uzroka i okolnosti koji su izvan njih, stvari se naizgled manifestuju. Ne može se identifikovati ni jedan jedini objekat koji ima nezavisno postojanje, i ne može se pronaći jedan, jedinstveni faktor koji je stvorio bilo koji objekat. Svi ovi složeni fenomeni zasnovani su na mnogim faktorima, i zavise od brojnih okolnosti. Pojave su uvek privremene, kratkotrajne, iz razloga što se ne mogu manifestovati bez prisustva svih neophodnih uzroka i okolnosti. 

U ceremonijama inicijacija vađrajana budizma, ova istina uslovljenog nastajanja često se demonstrira tako što se u određenom trenutku zazvoni zvonom, a zatim se učenici upitaju gde nastaje zvuk zvona. Oni obično odgovaraju da zvuk potiče od zdele zvona, ili od klatna unutar zvona, ili od pokreta učiteljeve ruke. Možda će neki učenici čak reći da zvuk nastaje u njihovim ušima. Zapravo, zvuk zvona nastaje tek kada su svi ovi faktori prisutni zajedno; ni jedan od ovih fakora, sam za sebe, nije dovoljan da bi se stvorio zvuk zvona. 

Čogje Tričen Rinpoče, Rastanak od četiri vezanosti