Sunday, 28 December 2014

Meditacija blagonaklonosti


(Fotografija: http://karuna-shechen.org

Da bismo razvili altruističku ljubav, najpre je potrebno da postanemo svesni sopstvene želje da se oslobodimo patnje i iskusimo blagostanje. Ovaj korak je posebno važan za one koji imaju negativnu sliku o sebi, kao i za osobe koje su patile toliko mnogo da se osećaju kao da nisu stvorene za sreću. Dakle, potrebno je da probudimo topao, tolerantan i dobronameran stav prema sebi, i odlučimo da ostvarimo ono što je zaista dobro za nas.

Nakon što smo prepoznali ovu težnju u nama samima, potrebno je shvatimo da je ona zajednička svim bićima. Potrebno je da prepoznamo istovetnost naše ljudske prirode, i postanemo svesni naše međuzavisnosti.

Najpre ćemo usmeriti našu meditaciju ka nekome koga volimo.

Najlakše je započeti sa razvojem altruističke ljubavi tako što ćemo misliti o nekome ko nam je vrlo drag. Možemo zamisliti dete, koje nam prilazi, nasmejano i neiskvareno. Dopustite da ka njemu poteče bezuslovna ljubav, nežnost i brižnost, i poželite mu svako moguće dobro: "Neka bude sigurno, zdravo i uspešno u životu". Negujmo ovakvu ljubav, i učinimo da ispuni naš celokupan mentalni prostor.

Proširite svoju meditaciju.

Zatim proširite ovu blagonaklonu ljubav sa svojih najmilijih ka osobama koje ne poznajete. I one žele da budu srećne, iako, poput nas, često imaju pogrešnu predstavu na koji način se može izbeći patnja. Konačno, proširite svoju blagonaklonost ka onima koji su vam naneli nepravdu, i ka onima koji povređuju druge. To nikako ne znači da im želimo uspeh u njihovim zlim namerama. Umesto toga, poželimo da utihne sva mržnja, okrutnost, pohlepa ili ravnodušnost koja se nastanila u njihovom umu. Posmatrajte ih kao lekar nekoga sa ozbiljnim mentalnim oboljenjem.

Na kraju, obuhvatite bezgraničnom ljubavlju sva živa bića, i ljude i životinje.

Matje Rikar

Saturday, 20 December 2014

Mislite na druge koliko mislite na sebe


Prosvetljenje će biti naše kada budemo u stanju da mislimo na druge onoliko koliko sada mislimo na sebe, a sebe zanemarimo u istoj meri u kojoj sada zanemarujemo druge. Čak i ako budemo morali da ostanemo u samsari, nećemo biti tužni. Jer, kao što sam rekao, kada su velike bodisatve žrtvovale život ili zdravlje, nisu bile nesrećne zbog gubitka.
Za one koji mogu da postupaju sa takvom velikodušnošću nema patnje. Prosvetljeni učitelji, bodisatve, došili su na svet kako bi doneli dobrobit drugima. Čak i kada ih drugi zanemaruju usled žudnje, gneva ili neznanja, kada im postavljaju prepreke i stvaraju teškoće, u njima se nikada ne pojavi pomisao da odustanu, i potpuno su oslobođeni ljutnje i nezadovoljstva.
Dilgo Kjence Rinpoče

Thursday, 18 December 2014

Ništa nije nemoguće


Shvatajući nestabilnost uzroka i okolnosti uvidećemo sopstvenu moć da preobrazimo prepreke i učinimo nemoguće stvari mogućim. Ovo važi u svakoj oblasti života. Ako nemate ferari, može stvoriti okolnosti da ga steknete. Dok god postoji ferari, postoji prilika da ga posedujete. Isto tako, ako želite da živite duže, možete odlučiti da ostavite cigarete i više vežbate. Postoji razumni stepen nade. Beznađe - baš kao i njegova suprotnost, slepa nada - posledica su verovanja u trajnost.

Možete promeniti ne samo svoj fizički svet, već i vašu emocionalnu dimenziju, na primer, tako što ćete pretvoriti uznemirenost u spokoj ostavljajući ambicije za sobom, ili nisko samopoštovanje u samopouzdanje koje nastaje iz dobrote i filantropije. Ako stavimo sebe u tuđu kožu, ostvarićemo mir u našim domovima, sa našim susedima, i sa drugim zemljama.

Dzongsar Kjence Rinpoče

Monday, 15 December 2014

Nova godina nije ništa novo


Nova godina zapravo nije ništa novo, jer se ponavlja svake godine. Međutim, mi možemo učiniti ovu Novu godinu posebnom tako što ćemo doneti odluku da ubuduće činimo nešto što ima smisla, i što je dobro kako za nas, tako i za druge. Takođe bi trebalo imati na umu da smo, u trenutku okupljanja zbog proslave Nove godine, jednu godinu bliži rastanku od naših voljenih, i od naših prijatelja. Takva je prolazna priroda svega. Kao što kažu budistički tekstovi, "Sastajanje je početak rastajanja". Razlog za razmišljanje o svim tim stvarima jeste da nas podstaknu da, dok smo još uvek živi i na okupu, održavamo svesnost dragocenosti ovih trenutaka u našim srcima, i shvatimo da ovi momenti, do kojih nismo došli bez teškoća, predstavljaju dragocenu mogućnost da jedni drugima pružamo ljubav, naklonost i podršku. Ukoliko pristupimo proslavi Nove godine sa ovakvim stavom, onda mislim da postoji mogućnost da je pretvorimo u jednu od najznačajnijih i najplemenitijih proslava u našem životu. Dopustite mi da ovu posebnu priliku iskoristim da podelim svoju ljubav i poštovanje sa svima vama. Želim vam svima da budete srećni, zdravi i prosperitetni, celog svog života.

Zurmang Garvang Rinpoče

Sunday, 14 December 2014

Reagovanje na ljutnju ljutnjom


Kada nas neko uvredi, mi obično ne možemo prestati da razmišljamo o tome, i pitamo se: "Zašto mi je to rekao?", i tako iznova, i iznova. To je kao da nas neko gađa strelom, ali nas ne pogodi. Usmeravanje pažnje na problem je kao kada bismo podigli tu strelu i stalno se ubadali s njom, govoreći: "Toliko me je povredio. Ne mogu da verujem da je to uradio". Umesto toga, možemo koristiti metod kontemplacije kako bismo razmišljali o svemu na drugačiji način i promenili našu naviku da reagujemo ljutito. Zamislite da vas neko uvredi. Recite sebi: "Ova osoba me ljuti. Ali, šta je to ljutnja?" Ljutnja je jedan od otrova uma koji stvara negativnu karmu, koja dovodi do intenzivne patnje. Reagovanje na ljutnju ljutnjom je isto kao kada biste sledili ludaka koji skače sa litice. Da li i ja moram da skočim? Iako nije normalno da ta osoba postupa na takav način, ja sam još luđi ako učinm isto.

Čagdud Tulku Rinpoče

Sunday, 7 December 2014

Zašto je meditacija važna?


Smiruje vam um. Neće vam smetati ništa što se događa oko vas, neće biti depresije ili anksioznosti. Ja nikada nisam depresivan. Tako nešto ne postoji nigde u celom mom sistemu. Ne mogu ni da zamislim kako izgleda depresija. Duboko sam srećan. Kad je moja majka umrla, imao sam površan doživljaj depresije, ali nisam bio u dubokoj žalosti.

Meditacija je veoma dobra i za starost. Stariji ljudi bi trebali da znaju kako da meditiraju. U tom slučaju, nećete se osećati starim čak ni kada ostarite... Mir koji možete razviti u meditaciji ne može se meriti ni sa čim što postoji u običnom životu.

Kunzig Šamar Rinpoče (1952. - 2014.)

Sunday, 30 November 2014

Put do sreće


Ukoliko umesto negovanja negativnih emocija u umu, kao što su žudnja, gnev i zavist, razvijemo osobine ljubavi i saosećanja, tada ćemo imati dobru motivaciju kao osnovu za aktivnosti koje ćemo preduzimati. Kao rezultat toga, svi naši postupci će jačati kvalitet vrline. Sve aktivnosti koje su motivisane istinskom ljubavlju i saosećanjem neminovno će rezultirati dobrim delima. Ne postoji način da aktivnost koja je zasnovana na istinskoj ljubavi i saosećanju dovede do negativnih posledica. Impresije ovih dobrih dela biće utisnute u našem toku svesti i sazreće u doživljaj iluzornog sveta oko nas kao onog koji sadrži pozitivne karakteristike i povoljne okolnosti.

Kunzig Šamar Rinpoče (1952. - 2014.)

Sunday, 24 August 2014

Birajte društvo



Um, poput kristala, upija boje svog okruženja. Neizbežno je da odražavate kvalitete i mane dobrih i loših ljudi u čijem ste društvu. Ukoliko se družite sa zlonamernim, sebičnim, arogantnim i netolerantnim osobama, njihove mane će uticati na vas. Zato je bolje da se držite podalje od njih.
 
Dilgo Kjence Rinpoče (1910. - 1991.)
 

Sunday, 3 August 2014

Patnja nije stvarna

 
Patnja je iluzija. Saosećajte sa bićima koja pate, ali nema razloga da vi postanete emotivni. S obzirom da patnja uistinu ne postoji, može se ukloniti. Čak ni vaše emocije nisu stvarne. Možda nećete biti u mogućnosti da neposredno iskusite emocije drugih ljudi, ali svakako možete da doživite svoje. Nije vam potrebno nikakvo upoznavanje sa vašim emocijama, jer ih već poznajete. Zato ih možete temeljno ispitati. 
 
Kada doživljavate neku emociju, ispitajte na koji način ona postoji. Možete je preispitati vašim umom, jer je živa, nalazi se u vama, i vi je doživljavate. Pogledajte da li se emocija nalazi u vašoj koži, ili u kostima, ili u krvi. U kom je delu tela? Kada je potražite, emociju nećete pronaći nigde. Do trenutka kada se odlučite da je dobro pogledate, emocija se već izgubila. Pa gde je nestala? Da li se krije negde, u nekom delu vašeg tela? Gde je emocija? Kada na ovaj način ispitate kako negativne tako i pozitivne emocije, nećete pronaći njihovo istinsko postojanje.

Kada vas neko naljuti, da li se ljutnja prelila iz te osobe u vas? Ili je ljutnja u vama? Ispitajte je. Da li je neko bacio ljutnju na vas? Proverite. Ili je vaša ljutnja poput svetla koje može da se uključi? Ako je tako, gde je prekidač? Analizirajte i ispitajte svaki deo vašeg uma u pogledu ljutnje koja se tamo nalazi. Pretražite svuda u sebi kako biste uvideli da li emocija zaista postoji negde u vama, ili ne. Šta je dovelo do vaše ljutnje? Da li je neko izazvao ljutnju? Ako jeste, kako?

Možete da ispitate svaku emociju sa ovom vrstom preciznosti koju sam upravo opisao. Svaka emocija može da postane predmet vašeg mentalnog ispitivanja. Ni jedna emocija ne postoji istinski. Umesto toga, naći ćete samo prazninu - prazninu od besa i prazninu od svake druge emocije. Na ovaj način, pomoću vaših emocija možete da razvijete mudrost u vašem umu. 

Emocije je lako ispitati, a isto važi i za neemotivne misli - ni jedno ni drugo ne postoji. Stvarnost svih misli jeste nepostojanje, iako se, površno posmatrano, pojavljuju jasno poput fatamorgane. Depresija, anksioznost, sve misli i emocije su poput talasa uma. Kada talas naiđe, vi ga doživljavate. Kada utihne, više ga ne doživljavamo. 
 
Talas ili misao potiče iz vašeg uma - to je razlog zašto je možete doživeti. Kada je tu, ispitajte je, i nećete naći ništa. Ne pokušavajte da je pronađete sa snažnom namerom ili na agresivan način, kao da morate da je nađete. To bi bilo previše emotivno i ekstremno. Tragate, ne pronalazite ništa, i zadržavate tu svesnost. Na taj način održavate analitički i ispravan pogled na um. 

Nema razlike da li se u vašem umu odvija nešto pozitivno ili negativno. Ispitajte ono što vas čini srećnim. Ono što vas čini tužnim ili vas tera na plač, takođe bi 
trebalo da se ispita. Ne pronašavši ništa, možda nećete znati šta sada da radite, ali i taj osećaj bi trebalo ispitati. Drugim rečima, ispitajte sve. Nećete naći ništa. Održavajte ovaj način gledanja na stvari, i imaćete živo iskustvo prave prirode, ili čistog aspekta vašeg uma. Kada tako postupite, uvidećete da su umovi drugih ljudi isti. Patnja nije ništa više od talasa uma, koji nema istinsko postojanje. Ona je poput refleksije, svetlosnog odraza kristala, opsene ili sna - ništa od toga nema ni mrvicu stvarnog postojanja.
 
XIV Gjalva Šamarpa, Mipam Čokji Lodro (1952. - 2014.)
 

Thursday, 31 July 2014

Pesma VI Šamarpe

 
 
Namo Vađrešvaraja.
 
Ja sam jogin kojeg je blagoslovio guru.
Danas pevam pesmu sreće.
Danas pevam pesmu radosti.

Molim se veličanstvenom Vađradari.
Duhovni oče Marpo, podari mi svoj ​​blagoslov.
Molim se Kungtangpi.
Vangčuk Dorđe, podari mi svoj ​​blagoslov.

Želim da budem isposnik bez gospodara kojem sam podređen.
Želim da budem odvraćenik od sveta bez sluge kojem sam nadređen.

   Prolaznost života je poput plamena svetiljke na vetru.
Oni koji veruju u večitost samo se zavaravaju.

S obzirom na prirodu karme gde uzrok
neumitno vodi posledici,
saosećam sa svima koji se nisu okrenuli
dobrim delima.

Ja sam nosilac Kađu učenja.
Sledim primer oca Milarepe.
Molim se ocu Milarepi.

Nakon što smo uvideli prazninu darmate,
kako nam mogu nauditi zlonamerni demoni spoljnjeg sveta?

Nakon što spoznate da je vaš sopstveni um guru,
Prema kome možete osećati usiljenu predanost?

Budući da su svi fenomeni u stanju jednostavnosti,
Kako može biti izveštačene misaone meditacije?

S obzirom da nam je vidljivi svet osvanuo kao
 blaženstvo i praznina,
šta će nam druga domovina?

Vodite računa o budućim životima,
i drugi vam savet neće biti potreban.
Neka sva moja braća i saputnici imaju ovo na umu.
 
VI Šamarpa, Mipam Čokji Vangčuk (1584. - 1630.)
 
 

Saturday, 4 January 2014

Buđenje optimizma



Sedite u udobnom položaju. Dišite mirno i prirodno. Tokom narednih nekoliko trenutaka usmerite pažnju na udah i izdah. Posmatrajte osećaj koji stvara prolazak daha kroz nozdrve. Budite svesni kratkog trenutka kada disanje zastane, između izdaha i narednog udaha. Bez obzira da li je Vaše disanje ubrzano ili usporeno, samo ga posmatrajte. Tako će Vaš um postati malo smireniji, jasniji i stabilniji.

Shvatite da svet možete doživeti na mnogo načina. Videti dobru stranu u suštini znači shvatiti da sva bića, uključujući i Vas same, poseduju potencijal za unutrašnju transformaciju i za aktivnost.

Primetite da se spoljašnje okolnosti stalno menjaju, te da ništa nije uklesano u kamenu. Imajte poverenja u činjenicu da je moguće ostvariti svoje težnje. Uz strpljenje,  odlučnost i inteligenciju, u velikom broju slučajeva zaista možete stići do cilja.

Recite sebi da uvek možete načiniti neku promenu na bolje, umesto da se prepuštate osećaju bezvoljnosti, depresije ili poraza. Ograničite štetu, umesto da potonete. Pronađite alternative umesto da stagnirate u neuspehu. Obnovite ono što je uništeno, umesto da govorite kako je sve gotovo.

Razumite neophodnost da ulažete napore kako biste se kretali u pravcu koji deluje najbolje. Koriste svaki trenutak da napredujete, dok negujete unutrašnju slobodu, umesto da traćite vreme kajući se zbog prošlosti i užasavajući se budućnosti.

Na kraju ove kratke meditacije, odmorite se nekoliko trenutaka u stanju mirne jednostavnosti, bez  kakvih posebnih mentalnih konstrukcija. Uživajte u ovom mirnom mestu duboko u sebi. Posvetite ovu praksu sreći svih bića, uključujući i Vas same.

Matje Rikar